Razvoj digitalne kompetencije učenika spominje se u gotovo svim kurikulima za osnovne i srednje škole kao međupredmetna tema. U velikom broju zemalja, digitalna se kompetencija podučava kao obvezan, zasebni predmet. Mnogobrojni su izazovi i moguće prednosti digitalnog obrazovanja u školi. Digitalni mediji sa sobom donose i negativne strane. Učenicima je potreba poduka o digitalnim medijima, o komunikaciji pomoću tih medija. Potrebno im je ukazati na njihove pozitivne i negativne strane. Zbog novonastale, Covid-19 situacije, u škole je ušla online nastava i nastavnici su u vrlo kratkom vremenu morali pronaći programe i alate pomoću kojih će izvoditi nastavu na način da učenicima bude približno jednaka nastavi u učionicama. Na ovu temu provedena su mnogobrojna istraživanja.
Cilj ovoga istraživanja bio je utvrditi razinu digitalne kompetencije anketiranih učenika, vrste digitalnih sadržaja koje koriste u nastavi, učestalost i svrhu njihovog korištenja i njihovu procjenu korisnosti upotrebe digitalnih alata u procesu učenja.
Metodologija istraživanja
Istraživanje je provedeno tijekom školske godine 2020./2021. u Srednjoj školi Petrinja među učenicima strukovnog odjeljenja i Ženskoj općoj gimnaziji Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti u Zagrebu. Za potrebe istraživanja anketirani su učenici od 1. do 4. razreda za koje je formiran upitnik od osam pitanja (Prilog 1). Ispitanicima su prije popunjavanja upitnika (Microsoft Forms) dane upute i objašnjena je svrha samoga istraživanja. Učenici su upitnicima pristupili dobrovoljno i anonimno. Ispunjavanje upitnika je trajalo nekoliko minuta. Tijekom istraživanja, nastava se odvijala u Srednjoj školi Petrinja uživo, a u Ženskoj općoj gimnaziji Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti online.
Rezultati istraživanja
Za potrebe istraživanja anketirano je ukupno 79 učenika. Anketiranjem su obuhvaćeni učenici od 1. do 4. razreda u obje škole. Među anketiranim učenicima je bilo 35,5 % učenika prvih razreda, 21,5 % učenika drugih razreda, 25,3 % učenika trećih razreda, i 17,7 % učenika četvrtih razreda. U Ženskoj općoj gimnaziji Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti anketirano je 46 učenica, a u Srednjoj školi Petrinja 33 učenika smjera prehrambeni tehničar.
Na pitanje: Odaberite razinu složenosti digitalne kompetencije, u ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti 23,9 % učenika se izjasnilo da imaju visoku razinu digitalnih kompetencija, 71,7 % srednju razinu, a 4,4 % nisku razinu digitalne kompetencije. Slični podaci su dobiveni u SŠ Petrinja gdje se 30,4 % učenika izjasnilo da ima visoku razinu digitalne kompetencije, 63,6 % srednju razinu, a 6,0 % nisku razinu digitalne kompetencije.
Na pitanje: Koliko često koristite Digitalne obrazovne sadržaje u nastavi? u ŽOG Družbe sestara milosrdnica 84,8 % učenika je odgovorilo svaki dan, 10,9 % jednom tjedno, a 4,3 % jednom mjesečno. U strukovnoj školi u Petrinji najveći broj anketiranih učenika, 63,6 %, odgovorio je da koriste digitalne alate svaki dan, 10,9 % jednom tjedno, a 3,3 % jednom mjesečno.
Na pitanje: Koje digitalne alate koristite u nastavi?, u ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti 100 % učenica se izjasnilo da koriste MS Teams, a 61,6 % Kahoot. U SŠ Petrinja se 81,1 % učenika izjasnilo da koriste MS Teams, 61,6 % Kahoot i 21,2 % Wordwall.
Ostali digitalni alati koji se koriste u nastavi u ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti su Google Classroom, Flipgrid, Quizlet, Prezi, MindMister, Edmondo, Crosswordlabs i Canva. U Srednjoj školi Petrinja koriste se i Wakelet i Canva.
Najčešći razlozi korištenja digitalnih alata u ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti jesu učenje (27,6 %), domaća zadaća (27,6 %), provjera usvojenosti nastavnih sadržaja (23,5 %) te ponavljanje i uvježbavanje (21,3 %). U SŠ Petrinja 36,2 % učenika koristi digitalne alate za ponavljanje i uvježbavanje, 27,1 % za učenje, 21,2 % za domaću zadaću, a 15,5 % za provjeru usvojenosti obrazovnih sadržaja.
U ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti 40,4 % učenica se izjasnilo da digitalni alati nemaju nema utjecaja na proces učenja. Kod 31.9 % učenica digitalni alati pomažu boljem savladavanju nastavnih sadržaja. S digitalnim alatima nastava i sam proces učenja su zanimljiviji za 12,8 % učenica, 4,3 % učenica smatra im upotreba digitalnih alata otežava učenje. 10,6 % smatra da uporaba digitalnih alata intenzivira njihovu aktivnost. U SŠ Petrinja 33,3 % učenika se izjasnilo da su uporabom digitalnih alata nastava i sam proces učenja zanimljiviji. Kod 24,2 % učenika digitalni alati pomažu boljem savladavanju nastavnih sadržaja. Za 21,2 % učenika digitalni alati nemaju utjecaj na proces učenja. Digitalni alati intenziviraju aktivnost kod 12,1 % učenika, a 9,2 % smatra da im oni otežavaju učenje.
Zaključak:
• Većina učenika posjeduje srednju razinu složenosti digitalne kompetencije
• 80 % učenika svakodnevno koristi neke od digitalnih alata
• Najčešće korišteni digitalni alati su MS Teams, MS Forms, MS Word, MS One Note, MS Power Point, Kahoot, , Flipgrid, Zoom, Quizlet u ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti. U SŠ Petrinja najviše se koriste MS Teams, Kahoot, MS Forms, Wordwall, LearningApss.
• U ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti rećina učenika smatra da uporaba digitalnih alata nema utjecaja na njihovo učenje, a druga trećina smatra da im oni pomažu u učenju, a u SŠ Petrinja oko 70 % učenika se izjasnilo da im uporaba digitalnih alata pomaže u procesu učenja.
• Učenici digitalne alate najviše koriste kao pomoć pri učenju i izradi domaće zadaće
• Većina učenika procjenjuje da je korisnost uporabe digitalnih alata u nastavi dobra ili vrlo dobra (ŽOG Družbe sestara milosrdnica s pravom javnosti 3,4, a SŠ Petrinja 3,7).
• Učenici koji su se izjasnili da imaju nisku razinu digitalnih kompetencija ocijenili su korisnost istih u procesu učenja negativnom ocjenom
• Preko 80 % učenika ocijenilo je korisnost digitalnih alata u nastavi ocjenom vrlo dobar i odličan.
Izvori
1. Edupoint časopis
2. Digitalno obrazovanje u školama u Europi
